REVISK i školski uspeh
Vrsta: Diplomski | Broj strana: 65 | Nivo: Filozofski fakultet

UVOD
Odnos izme u školskog uspeha i inteligencije, tj. pitanje, da li su „dobri“ učenici i „inteligentni“ i obrnuto, počelo je da se istražuje već početkom prošlog veka. Naime, od samih početaka postojanja obrazovanja i vaspitanja, uočeno je da intelektualne sposobnosti imaju veliki značaj za proces učenja. Na taj način je inteligencija postala važan parametar uspeha u učenju i poklanjana joj je velika pažnja. Smatralo se da inteligencija učenika neminovno vodi dobrom školskom učenju, te su testovi inteligencije korišćeni u svim prilikama. Tako se broj testova inteligencije naglo povećao, otkriveno je više faktora inteligencije... Inteligencija kao prirodna sposobnosti,podrazumeva njeno stalno i neprekidno usavršavanje, odnosno njeno pravilno korišćenje. Jedan od tih vidova je i učenje. Ono može biti različito prosto i kompleksno. Jedna posebna grana se bavi ovom pojavom. To je psihologija učenja.Procesi pri kojima nam je inteligencija od velikog značaja su mnogobrojni i različiti. To su mišljenje, pamćenje, razumevanje, percepcija, vizuomotorna koordinacija itd. Ako poznajemo faktore ili sposobnosti koje utiču na učenje predmeta u školi, prilično tačno možemo utvrditi da li učenik ima dovoljno sposobnosti za uspeh u školskom radu. Na učenje i na rad u školi utiču sve sposobnosti, i psihičke i fizičke. Osim fizičke razvijenosti, koja omogućava savla ivanje napora školovanja, važni su i dobri razvijeni osećaji, naročito čula vida i sluha, od kojih zavisi intelektualni razvoj deteta. Ali intelektualne sposobnosti predstavljaju onu grupu ljudskih osobina koje najviše dolaze do izražaja pri učenju, sticanju znanja kao i spretnosti u školskoj nastavi. Inteligencija dolazi do izražaja naročito u razumevanju nastavne gra e, primeni stečenih znanja i u rešavanju novih problema. Neosporno je da je inteligencija od velikog značaja kako u učenju, tako i u onom radu za koje se ti učenici osposobljavaju. Ovo je pogotovo važno danas kada se čovek, usled primene savremenih sredstava i metoda rada, sve više bavi poslovima koji traže veći intelektualni napor i kada je on nosilac odre enih aktivnosti na svom radnom mestu. Činjenica da inteligencija ima značajnu ulogu u svim aktivnostima kojima se čovek bavi istovremeno ne znači da su za svaki posao i svako zanimanje neophodni ljudi sa vrlo visokom inteligencijom, kao i završenom visokom stručnom sprememom. Od složenosti poslova zastupljenih u jednom zanimanju zavisi koji je minimalni nivo inteligencije potreban za uspeh u njima. Minimum inteligencije je potreban za uspeh u svakom radu, ali taj minimum nije u svakom zanimanju isti. Mnogobrojne studije vrlo jasno ukazuju na tu činjenicu. Ispitivanja sa testovima inteligencije na grupama radnika u nekim zanimanjima omogućila su da se ustanove lestvice zanimanja prema minimumu potrebne inteligencije. Na vrhu ovakvih lestvica nalaze se zanimanja koja zahtevaju vrlo visoku inteligenciju i završenu visoku stručnu spremu. Takva zanimanja uključuju sposobnost za kreativan rad i rukovo enje. Za takva zanimanja potrebno je misaono sintetiziranje različitih podataka i sagledavanje celokupne situacije. Što se, me utim, ide od vrha prema dnu lestvica, zahtevi u pogledu nivoa inteligencije postepeno se smanjuju, tako da pri kraju nailazimo na zanimanja u kojima se postiže uspeh sa inteligencijom i nešto nižom od prosečne, i gde je potreban minimum stručnog znanja i veština, kao i neke specijalne sposobnosti (npr. ručna spretnost). Najniži rang imaju zanimanja u kojima mogu da rade pojedinci ispod prosečne inteligencije, kao i oni sa završenom specijalnom srednjom školom. Reč je o poslovima koji su isključivo manuelni, krajnje automatizovani i rutinski. Za takva zanimanja lako mentalno zaostala deca u specijalnim školama počinju da se usmeravaju od petog razreda i to kroz slobodne aktivnosti. Sam naziv aktivnosti govori mnogo - oslobo eni od obaveznosti, straha od loše ocene, aci su opušteni i zadovoljni. Posle ovoga konačni ishod je upis učenika u specijalnu srednju školu, gde se osposobljavaju za sticanje prvog, drugog i trećeg stepena stručnosti. To podrazumeva osposobljavanje za rad u krojačkoj, stolarskoj, frizerskoj, grafičkoj, kartonažerskoj, obućarskoj, molerskoj, metalskoj, kulinarskoj, tkačkoj i poljoprivrednoj radionici. 5

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]